Ђерзелез Алија (Зеница) 0001    Пише књигу Тукунлија бане, 0002    Пише књигу до Стамбола града, 0003    А на руке цару од Стамбола: 0004    Чу ли мене честит падишаху! 0005    Смакни мени Ђерзелез Алију 0006    И пошаљи Алијину главу, 0007    И његова дора од мејдана, 0008    Низ дората двије бреше мале 0009    И његову бријеткињу ћорду; 0010    Ево теби ђемија од злата, 0011    На ђемији од злата џамија, 0012    И ево ти чоха венедичка, 0013    Што Стамболу море бити твоме, 0014    Твом Стамболу за седам година; 0015    И ево ти бјелица пшеница, 0016    Што Стамболу море твоме бити, 0017    Чуј ме, царе, за седам година!” 0018    Сада види цара од Стамбола, 0019    Што покупи четр’ест везира, 0020    Све везира царскијех муртата, 0021    Све им царе по истини каже. 0022    Шта му рече четр’ест везира: 0023    „Султан царе свечево кољено! 0024    Пиши књигу Босни каловитој, 0025    Право здраво до шехер Травника, 0026    Ондје сједи хоџа Ћуприлија, 0027    И до њега Ђерзелез Алија; 0028    Нек’ погуби Ђерзелез Алију, 0029    Нек’ пошаље Алијину главу 0030    И његова дора од мејдана 0031    Низ дората двије бреше мале, 0032    О дорату бријеткињу ћорду!” 0033    Цар послуша четр’ест везира, 0034    Па написа књигу шаровиту ; 0035    Оде књига Босни каловитој, 0036    Куд год иде, до Травника сиђе, 0037    И у руке хоџи долазила. 0038    А кад хоџа књигу погледао, 0039    Све је учи, грозне сузе љева, 0040    Стачу му се низ бијелу браду, 0041    Кајно бисер низ бијелу свилу. 0042    До њег сједи Ђерзелез Алија: 0043    „Давори се хоџа Ћуприлија! 0044    И до сад су наме долазиле 0045    Од нашега стола и Стамбола, 0046    Од нашега цара честитога, 0047    Никад н’јеси грозних суза љево!” 0048    Проговара хоџа Ћуприлија : 0049    „Грдна рано, Ђерзелез Алија! 0050    Ево мени катул-ферман дође. 0051    Да пошаљем осјечену главу, 0052    Осјечену главу Алијину 0053    И твог дора, коња од мејдана, 0054    О дорату двије. бреше мале, 0055    Низ дората бријеткињу ћорду. 0056    Хајд Алија својој б’јелој кули, 0057    Мени жао тебе погубити, 0058    Немој мени амо долазити, 0059    Док не прође недјељица дана.” 0060    Оде Але својој б’јелој кули. 0061    Нуто брате Ћуприлић везира, 0062    По свој Босни књиге растурио: 0063    „Бујур амо, по Босни јунаци! 0064    Добро ће вас везир даровати, 0065    Неком ата, некоме парипа!” 0066    И сакупи по Босни јунаке, 0067    Па на поље везир излазио, 0068    Разређива по Босни јунаке, 0069    Све разгледа Алиј’ну прилику; 0070    Сву је клету Босну претурио, 0071    Ал Алији не нађе прилике. 0072    Ни то вр’јеме за дуго не било, 0073    Даде му се нешто погледати, 0074    Кад погледа камену ћуприју, 0075    Али стоји један серхатлија, 0076    Вас у срми и у чисту злату, 0077    За пасом му двије бреше мале, 0078    Обје мале без кремена пале, 0079    Око њега бријеткиња ћорда, 0080    На рамену везена шешана, 0081    Уз њег стало до осам момака, 0082    Ето право стали подвиш руке 0083    Кад то виде Ћуприлија хоџа: 0084    „Грдна рано, Ђерзелез Алија! 0085    Међер тебе данас нигдје нема 0086    У свој Босни и Херцеговини!” 0087    Проговара Ђерзелез Алија: 0088    „Ево мене уз твоје кољено!” 0089    Кад погледо хоџа Ћуприлија: 0090    Баш бих реко те бих се заклео, 0091    Да је један, обадва ми св’јета! 0092    Шта зарече хоџа Ћуприлија 0093    И он шаље лале и мухзуре: 0094    „Мудро хајте оном серхатлији, 0095    Погуб’те му са рамена главу, 0096    Донес’те ми осјечену главу!” 0097    И одоше каменој ћуприји, 0098    Погубише са рамена главу, 0099    Донесоше осјечену главу, 0100    Кад угледа Ђерзелез Алија, 0101    Тад он цикну кајно кукавица, 0102    А преврће кајно ластавица: 0103    „Да сте мене, Бог до, погубили! 0104    То је сестрић, а бег ми Љубовић, 0105    Таког бега у свој Босни нема!” 0106    Проговара хоџа Ћуприлија: 0107    „Од те кајде не имаде фајде, 0108    Већ ми хајде опремај дорина! 0109    Дората ти подметнут’ не могу, 0110    Јер ти дора нема у Турака. 0111    Ни у влашких свијех седам краља! 0112    Низ дората двије бреше мале, 0113    О дорату бријеткињу ћорду!” 0114    Скочи Але на ноге лагухне 0115    Куд год иде, кули долазио, 0116    У подруме своје улазио, 0117    И дората тимар учинио. 0118    Кад на њега такум ударио, 0119    О дорату бреше објесио, 0120    Низ дората бријеткињу ћорду, 0121    Проговара косату дорату: 0122    „Не дај себе, доро, одводити! 0123    Не дај колан себи притезати!” 0124    Натакоше дванаест јулара, 0125    Поведе га дванаест Турака, 0126    Удари га Але по сапима: 0127    „Хајд’ дорате у сто добрих часа!” 0128    Двије виле у грив’ запјевале. 0129    До по поља дора доводили. 0130    Ну дората, соколовог крила! 0131    Стаде им се доро отимати, 0132    Истрга им дванаест јулара, 0133    Па се био дорат повратио, 0134    Па долетје својој б’јелој кули. 0135    Сакрио се Ђерзелез Алија, 0136    Да не гледа на очима јада, 0137    Па га тражи хоџа Ћуприлија, 0138    Налазио Ђерзелез Алију: 0139    „Хеј Алија, турски бајрактаре! 0140    Ваља дору до Стамбола сићи!” 0141    Алија га опет опремио, 0142    Устакоше осамн’ест јулара, 0143    Одводи га осамнаест људи; 0144    Куд год ишли, до Стамбола сишли, 0145    Предадоше цару честитоме, 0146    Царе свога Ибрахима виче: 0147    „Ид’ опреми шесет бајрактара, 0148    Да одводе косата дорина 0149    И да носе осјечену главу.” 0150    И одоше људи преко мора, 0151    Преко мора четр’ест конака, 0152    Предадоше Тукунлији бану, 0153    Проговара дели Ибрахиме: 0154    „Чу ли мене Тукунлија бане! 0155    Дај нам сада царско дуговање!” 0156    Шта зарече Тукунлија бане: 0157    „На дер теби књигу шаровиту, 0158    Па је цару подај од Стамбола; 0159    И цар јесте, ама мудар није! 0160    Откуд мени од злата ђемија, 0161    На ђемији од злата џамија? 0162    Откуд мени чоха венедичка? 0163    Што Стамболу море бити граду, 0164    То Стамболу за седам година? 0165    А откуд ми бјелица пшеница, 0166    Да Стамболу море били ц’јелу, 0167    А за седам пунијех година! 0168    Вен нек иде из Стамбола града, 0169    Оно ми је моја дједовина, 0170    Ја нек мени на мејдан изађе.” 0171    Шта зарече дели Ибрахиме: 0172    „Није ласно цару порекнути!” 0173    Нуто вид’те Тукунлије бана, 0174    Намигује на своје солдате. 0175    Мудар је се Ибро задесио, 0176    Па је своје поводио друштво, 0177    И ђемију јунак ујагмио, 0178    Салазио столу и Стамболу, 0179    Па је цару књигу поткучио, 0180    Царе њему књигу прихватио. 0181    Већ кад види, шта му књига каже, 0182    Он сакупи четр’ест везира, 0183    Све везира, све царских муртата, 0184    Све им каза, што је и како је. 0185    Шта зарече четр’ест везира, 0186    А четр’ест царевих муртата: 0187    „А ти хајде ћаби и Медини, 0188    Па ти пртљај честит падишаху, 0189    Да не д’јелиш јуначка мејдана.” 0190    То рекоше цареви везири. 0191    А да видиш софте из медресе! 0192    Па им каза хале и ахвале 0193    Све им каза, што је и како је. 0194    Шта рекоше софте из медресе: 0195    „Султан царе свечево кољено, 0196    Не остављај ти Стамбола свога, 0197    Веће тражи тешка џебелију, 0198    Нека за те на мејдан изађе, 0199    Нека с њиме мејдан подијели.” 0200    Послуша их царе од Стамбола, 0201    Поче тражит тешка џебелију, 0202    Све га тражи, наћ га не могаше. 0203    Шта му веле софте из медресе: 0204    „Пиши књигу Босни каловитој, 0205    А на руке хоџи Ћуприлији, 0206    Нек ти тражи тешка џебелију: 0207    Брез Бошњака не има јунака.” 0208    Нуто, брате, цара од Стамбола, 0209    Гдје написа наму шаровиту, 0210    Додаје је своме Ибрахиму: 0211    „Јаши Ибро шарца од мејдана, 0212    Право здраво, Босни каловитој, 0213    Гони коња до б’јела Травника, 0214    Подај наму Ћуприлић везиру, 0215    Нека тражи тешку џебелију!” 0216    Оде Ибро Босни каловитој, 0217    А од Босне до шехер Травника; 0218    Ибро дође Ћуприлић везиру, 0219    И предаде књигу шаровиту. 0220    Па се Ибро натраг повратио, 0221    Оде Турчин до Стамбола б’јела. 0222    А гле брате хоџе Ћуприлије, 0223    Гдје он зове Ђерзелез Алију: 0224    „Није л’ гарјет Ђерзелез Алија, 0225    Да ми мореш до Стамбола сићи, 0226    Од Стамбола Тукунлију бану, 0227    И за цара на мејдан изаћи, 0228    С Тукунлијом мејдан под’јелити?” 0229    Проговара Ђерзелез Алија: 0230    „Да ме н’јеси раставио с дором, 0231    И да су ми моје бреше мале, 0232    Бријеткиња још да ми је ћорда, 0233    Ја бих сашо Тукунлији бану, 0234    Да је диго ц’јеле регименте, 0235    Ја бих њима на мејдану стао!” 0236    Шта зарече хоџа Ћуприлија: 0237    „Хајд’ Алија у подруме моје 0238    Ти избери коња од мејдана, 0239    Узми пушке, које су ти драге!” 0240    Проговара Ђерзелез Алија: 0241    „А Бога ми, хоџа Ћуприлија! 0242    Ти не имаш коња за Алију, 0243    Ни за мене, нити за мејдана, 0244    Нити имаш коња ни пушака.” 0245    Па он скочи на ноге лагухне, 0246    Па он оде својој кули б’јелој, 0247    За рогом му нешто сабље било, 0248    За ту сабљу био прихватио, 0249    А на раме торбу струњавицу, 0250    Па се јесте хоџи увратио, 0251    И с хоџом се својим халалио, 0252    Па он оде земљи по ћенару, 0253    Не хтје отић’ до Стамбола б’јела, 0254    Веће оде право Тукун бану, 0255    А кад дође кули и авлији, 0256    Код капије тридесет Маџара. 0257    Хоће Турчин у бијелу кулу 0258    Што му не да тридесет Маџара 0259    Расрди се Ђерзелез Алија, 0260    И разбаца тридесет Маџара, 0261    Па униђе у бијелу кулу, 0262    Узе мјеру у десницу руку, 0263    Па му мјери пребијелу кулу. 0264    Кула била нова начињена; 0265    Куне Турчин: „Црн им образ био!” 0266    Кад то види тридесет Маџар, 0267    Тукунлији говорили бану. 0268    Бан га зове на бојали кулу, 0269    Њему Турчин јесте долазио, 0270    А пита га Тукунлија бане: 0271    „Оклен јеси, фисан Маџарине? 0272    Оклен јеси, оклен те имамо?” — 0273    „Одовуд сам врло из далека, 0274    Оног бана, од Алата града! 0275    Па ти мјерим пребијелу кулу, 0276    Јер си бане ти на мани врло, 0277    Ружно ти је кула саградена.” 0278    Проговара Тукунлија бане: 0279    „Јесте л’ чули у Алату граду, 0280    Да сам турског преварио цара, 0281    Предобио Алијину главу, 0282    И његова дора од мејдана, 0283    О дорату двије бреше мале, 0284    Низ дората бријеткињу ћорду?” 0285    Шта зарече Ђерзелез Алија: 0286    „Јесте чуо бане од Алата, 0287    Погледа те, да му сведеш дора, 0288    Осејирит дора од мејдана!” 0289    Проговара Тукунлија бане: 0290    „Ево данас два равна мјесеца, 0291    Како јесам коња задобио, 0292    У подруме топле уводио, 0293    И свезо му осамн’ест јулара, 0294    Још ни једног одр’јешио н’јесам, 0295    Не да дорат себи долазити, 0296    Чифтом бије, да очи избије; 0297    Давно бих га њему доводио. 0298    Ја сам даво стотину дуката 0299    Ко ћ’ одр’јешит осамн’ест јулара, 0300    Ко ће мени напојити дора, 0301    До студене воде доводити; 0302    Нико не ће дору долазити.” 0303    Проговара Ђерзелез Алија: 0304    „Ја ћу свести до воде дората, 0305    Саводити, па га напојити.” 0306    Проговара Тукунлија бане: 0307    „Ево теби двјеста маџарија, 0308    Ако коња до водице сведеш; 0309    Доведеш га мојој б’јелој кули 0310    Ја ћу тебе себи прихватити, 0311    Ја ћу овдје тебе оженити, 0312    Покрај себе начинити кулу.” 0313    Нуто брате Ђерзелез Алије! 0314    Гдје он скочи на ноге лагухне, 0315    Па он сађе у мермер авлију, 0316    Са авлије до подрумских врата, 0317    Па униђе коњу дебеломе. 0318    Нуто види коња од мејдана: 0319    Из ноздрва бију пламенови, 0320    Окреће се с десна на лијево. 0321    Гле Алије, весела му мајка! 0322    Свом дорату турски проговара, 0323    И дорат га био препознао; 0324    И он дође до коња дорина, 0325    Одр’јеши му осамн’ест јулара, 0326    Изведе га под бијелу кулу, 0327    Заложи га решмом позлаћеном, 0328    Приведе га бињекташ камену, 0329    „Аллах”, рече, посједе дорина. 0330    Мили Боже, шта му доро ради! 0331    Све ћефенке крши од дућана, 0332    И од кула стрехе попадале, 0333    Све га гледа мало и велико, 0334    И на њему харнога јунака 0335    Па се крсти и с десна и с л’јева, 0336    Па се чуде коњу и јунаку. 0337    Он га стјера до воде студене, 0338    Гонио га, па га напојио. 0339    Не хтје ићи до банове куле, 0340    Већ он оде уз поље зелено, 0341    Брез промјене четири сахата, 0342    Па је онда заставио дора, 0343    Па дорату тихо говорио : 0344    „Еј коњицу соколово крило, 0345    Није нама вакта полазити!” 0346    Па дорина повратио свога 0347    Дотјера га до банове куле, 0348    Па га свеза у топле подруме, 0349    Пио, јео, за недјељу дана, 0350    Мили Боже чуда великога! 0351    И за тиме полазили цркви. 0352    Проговара Тукунлија бане: 0353    „Чули мене фисан Маџарине, 0354    Де зајаши дора од мејдана, 0355    И ја хоћу вранца од мејдана, 0356    Да идемо до бијеле цркве!” 0357    Када цркви били долазили, 0358    Проговара Ђерзелез Алија: 0359    „О ђидија Тукунлија бане! 0360    Цар ти посло тешка мејданџију, 0361    Ово ти је царски мејданџија 0362    Овдје ћемо мејдан подијелит’!” 0363    Па се маче, у дората таче; 0364    Мили Боже на свему ти хвала! 0365    На њему се огањ проломио. 0366    Сада види Тукунлија бана, 0367    Гдје побјеже на коњу гаврану, 0368    Плахо гони пољем зеленијем, 0369    И за њиме Ђерзелез Алија, 0370    Мало гони, бана брже стиже, 0371    Жива га је Але ухватио, 0372    Свукао га, са коња гаврана, 0373    Свезао му руке наопако, 0374    Усади га на коња дорина, 0375    Утеже га око свог дорина 0376    И он скочи, на дората сједе, 0377    А одлетје вранац од мејдана. 0378    Одлетио пребијелој кули, 0379    А Алија земљи по ћенару. 0380    Куд год иде, до Стамбола сиђе. 0381    А кад доде до цареве куле, 0382    Потеже му свилене дизгине, 0383    А подмеће казан-бакрачлије, 0384    Добар му се дорат покупио, 0385    Па искочи на дивхану царску, 0386    Турчин скочи са коња дората, 0387    И он цару оде у одају 0388    У чизмама и у калчинама. 0389    Проговара царе од Стамбола: 0390    „А Бога ти турска серхатлијо! 0391    Оклен ли си, од кога ли града?” 0392    Проговара Ђерзелез Алија: 0393    „Ја сам теби с Босне каловите 0394    Од онога од шехер Травника, 0395    И онога хоџе Ћуприлије, 0396    Он је мене довлен опремио, 0397    Да ја за те под’јелим мејдана.” 0398    Кад то чуо царе од Стамбола: 0399    „Хеј аферим, Ђерзелез Алија, 0400    Једног смакох, бољи ми је осто!” 0401    Ну Алије, весела му мајка! 0402    Он отвори од одаје врата, 0403    Па показа Тукунлију бана: 0404    „Ено теби Тукунлије бана!” 0405    Кад то видје царе од Стамбола, 0406    Том се царе врло зачудио: 0407    „Већ чу ли ме Ђерзелез Алија, 0408    Ишћи брате, што је теби драго, 0409    Вољ’ ти какву земљу и градове!” 0410    Проговара Ђерзелез Алија: 0411    „Не ћу теби земље ни градова, 0412    Немој данас мени прикратити, 0413    Шта урадим по Стамболу твоме, 0414    А управу Ћуприлији подај.” 0415    Томе царе намах кајил био. 0416    А гле оног Ђерзелез Алије, 0417    Гдје он скочи на ноге лагухне, 0418    Прихватио бријеткињу ћорду, 0419    Погуби му четр’ест везира; 0420    Док му један сједи у буџаку, 0421    Полетје му Ђерзелез Алија, 0422    Да и њему одсијече главу. 0423    Кад то види царе од Стамбола, 0424    Под ћурак га себи прихватио, 0425    Па говори Ђерзелез Алији: 0426    „Не сијеци ако Бога знадеш! 0427    Не сијеци мојега имама, 0428    За њим клањам два’ест годин’ дана!” 0429    Сад да видиш Ђерзелез Алије! 0430    Баци сабљу на одају клету, 0431    Па папучу узео имаму. 0432    Кад расклопи Ђерзелез Алија, 0433    Штоно било турскијех ајета, 0434    Под папучу свију их турио. 0435    Проговара Ђерзелез Алија: 0436    „Султан царе, свечево кољено! 0437    Ето твога мухур-сахибије, 0438    За њим клањаш два’ест годин’ дана, 0439    Баци ми га амо на одају!” 0440    Одбаци га царе од Стамбола, 0441    Прихвати га Ђерзелез Алија, 0442    А полетје од бедрице ћорда, 0443    Скиде њему са рамена главу. 0444    Од главе му каук полетио, 0445    Из каука крсти позлаћени, 0446    А и оне ситне медунице. 0447    А чуди се царе од Стамбола, 0448    Добро царе Ала даровао, 0449    Даде њему хиљаду дуката 0450    Опреми га Босни каловитој.